Dnevnik jedne Ane

Još jedan dan, alarm, doručak i staješ, nemaš posao, nemaš obavezu, školske si davno završio, a poslovnih se ne sećaš. Ne gubi nadu, tebi se obraćam! Nisu dani samo cifre na kalendaru koji cepaš. Novi dan je nova šansa za tebe i jedna nada za tvoj neostvaren san. Oko tebe je vojska nezaposlenih, bataljon ravnodušnih, hiljade bolesnih. A ti? Na kojoj si strani života ili preživljavanja? Da li ih žališ ili ih hrabriš? Da li melješ dan ili on tebe, da li gledaš na sat, ili je vreme za tebe stalo?

Svi smo učili istoriju, ali da li smo u njoj videli bitku koja je dobijena bez borbe? NE! Da li rvači u ringu dobijaju pehar bez borbe? Da li se osobe sa invaliditetom bore da osvoje zlato na paraolimpijadi bez truda? Da li se Nik Vujičić bori? Da li su se borili Čavić, Đoković, Higl? A kako se ti boriš?

Borba se dobija po cenu bola, uspeh je ispisan krvavim radom, suzama i znojem.

Sa kojom opremom ti izlaziš u prve borbene redove? Koliko sebe daješ da nađeš posao, savladaš nešto novo, položiš ispit, vožnju, Tofl? Da li si savladao Jogu, modernu Burlesku ili klizanje, kuglanje? Sve to što si obećao sebi da hoćeš, da li si? Ili si upao u zamku lenjosti i malodušnosti, tako što šaltas kanale, kukaš, četujes, šerujes, plačeš? Kom Bogu se ti moliš? Koje redove čitas? Šta te nadahnjuje? Kojim aršinima meriš uspeh, sa kim se porediš? Koja je tvoja boja? Da li znaš ukus pobede? Sa čime izlaziš na bojno polje? Koja je tvoja mantra, lajt motiv, tajna uspeha? Nemaš je? Da li se osećaš kao u Kafkinom procesu ili si na Manovom čarobnom bregu uprkos olujama? PROBUDI SE!

Pa da,verovatno znaš, oluje su prolazne, sve je to stanje uma, ali nećeš sebi da priznaš.Kojim aršinima meriš svoju situaciju? A sa kojm razlozima kriviš zemlju, zakon, prava, državni budžet, političare, korupciju. Krivi su ti svi, jel? Starlete, pevačice, kvazi voditeljke, političari, revizori, bankari, beli okovratnici, japiji u odelu i estrada bez veša.

Ne znam šta radiš sad, u koga gledaš, kako živiš, kojim sredstvima se boriš, kojim rečima tešiš. Ne znam da li si srećan, tužan, besan, nostalgičan, ali znam da imaš svoj san. Sa velikim S i znam da ti je žao što ga nisi ostvario. Znam da još uvek ima nade za tebe jer veruješ da si na korak od cilja. Cilj je ono što će tvoj život obojiti smislom. Nije važno šta drugi očekuju od tvog života važno je šta ti ŽELIŠ da napraviš od njega! Možda su ti potrebni ovi redovi da znaš da nisi sam, sama, da znaš, da su mnogi pre tebe posustali na svom putu, ali nisu odustali. Krivina puta ih je poljuljala, ali ih nije patosirala. Ima nas milion, svi smo staklići istog kalidoskopa i pulsiramo istim ritmom.

Nismo došli na ovaj svet kao ovce koje neki nevidljivi čobanin iz senke šiša, strah ne teče našim venama već ljudska hrabrost. Ne slušajte ljude oko sebe koji se stalno žale. Zarazan je njihov problem, ne kačite taj virus, oboriće vam optimizam. Gradite imunitet voljom, hrabrošću i izuzetnošću. Došli smo na ovaj svet kao individue, orginali, a strpali bi nas sve u istu modlu za mleveno meso. Nismo za kalupe, modle i fijoke. Mislimo, volimo, praštamo, padamo i opet se uspravljamo. Imamo lični pečat, odelo skrojeno po sebi, imamo ime, otisak i mozak, a ne bar kod i broj iz lične karte.

Ne brinite zbog godina, prilika, mogućnosti, vremena, grada, sela, provincije, mesta u kojem živite. Sve je dostupno, na dohvat ruke ako smo svesni da primetimo. Izbor je uvek na nama. Nagrade uvek dolaze na kraju. Pehar dobijaš na kraju maratona, ne pre trke.

Ne poznajem te, ne znam šta osećaš, šta te muči, ali verujem u TEBE. Start. Kreni u osvajanje svojih snova!

• Moj takozvani život ne bi imao blještave trenutke da nije mojih famoznih prijatelja. To su oni retki dražesni ljudi koji zaslužuju statuu bronzanog momka na polici ili zlatni pehar u rukama. Oni duvaju u naša jedra, dlanovima bodre, afirmacijama uzdižu a oči im sijaju kada uspemo. I sama imam baš takve prijateljice uz koje sam odrastala, na greškama učila, praštala .One su moji organski antidepresivi, drago kamenje vrednije od Pandore i najsladji začin života. Prijateljstvo apriori nije umna kategorija, jer da jeste ne bi se družili pesnik i majstor, nepismeni i erudite, nobelovci i boemi. Serija „Sex i grad“ mi je približila pojam prijateljstva ali film „Dovidjenja“ me je pomerio, ekranizovana bliskost u video formi. U pravom prijateljstvu, očito nema nema vaganja, odmeravanja, kočnica, predrasuda, sujete i ostalih demona. Moje prvo knjiško znanje o fenomenu prijatelja podstakao je Sent Egziperi i čuvena alegorija o prijateljstvu izmedju ruže i malog princa. Na stazi zivota srećemo na hiljade ljudi, ali samo neki, odabrani postaju pravi, oni NAŠI i mi NJIHOVI. Prijatelji novijeg datuma upućeni su obično u neke epizode našeg života, dok oni iz detinjstva prate ceo naš serijal. Taoci su mamurluka posle punoletstva I euforije brucoških dana, kvasili smo im ramena zbog ljubavnih nedaća. Šarmantni Duško Radović je primetio „Prijateljstvo ima tri motiva: prijatno, dobro, korisno. Zato ima i tri vrste prijateljstva: iz druzeljublja, iz dobroljublja i iz koristoljublja."Danas su prava prijateljstva retka a na sceni su najvise on iz trece kategorije-koristoljublja, koja mi liče na 'Banku usluga'. Funkcionišu

Ljubav je poslednji modni krik rekli bi modni sladokusci , final touch jedne epohe, prstohvat ludosti na reveru. Možda je ljubav slepa, ali ljubavnici gube glavu sa stilom, šljokicama i čipkastim dekolteom. Ljubav i moda su isprepletani čarobnim nitima, jer bez nje crvena haljina bi bila samo jedna u nizu. Zakoračite u čaroliju Ljubavi, jer ona je uvek u Modi.

Neverovatno je da sa bliskim prijateljicama pričamo o svemu,dane,sate,kafe posvećujemo koječemu ali ne i o neostvarenim snovima.Zbog toga ne znam šta druge devojke misle,sanjaju,šta im dirne srca i greje dlanove kada ih protrljaju i kažu Daj Bože.Plašila sam sesnova i sama priznajem.Pogotovo onih od kojih mi srce zaigra.Bili su visoki neboderi a ja malena.Želela sam da pišem za časopis ,to je nešto što me oduvek činilo srećnom,imala sam donekle i potkrepljenje u vidu objavljenih ljubavnih priča,pisama,tekstova .No uvek bi me podsvest blokirala recima „Ne sad“, „Zašto bi neko čitao tekstove anonimusa?“. A onda jedno kišno popodne mi je bilo poziv za budjenje.U butiku u kome radim potpuno slučajno ušla je pokisla kabanica i ispod nje devojka,plave kose i mokrih obraza.Kao najsjajnija šljokica ušla je u moj prostor i namignula mi,oči u oči sa nekim ko harzmatski zrači i govori.Proćaskale smo o raznim temama, kiša je bila lekovita ,nju spasila od vodenih slapova mene inspirisala.Nepoznata devojka mi je pričala o moći misli,sigurnosti u sebe ,o svom drugu koji je verovao u sebe i svoj cilj, dao je sve da san postane stvarnost.Postao je,sada radi to što voli posao mu je prevazišao i početni san.Bila je to neočekivana adrenalinska inekcija koja mi je data u pravom trenutku,tu na Južnom Bulevaru,jednog popodneva.Na mene je delovala kao Čarobnica iz Oza ,inspirisala me,probudila.Bila je delotvornija od A.D.Mela koji mi godinama sa police namiguje uz reč ’ Budjenje’.Odvažih se ja jednog dana da ostvarim snove jedan po jedan.Prvi na listi bio je pisanje za časopis.Nadahnuta inspiracijom napisala sam simpatičan mail koji se nekome dopao i bila sam pozvana na razgovor.Nadala sam se odgovoru ali ne sa strepnjom već sa verom ovaj put.Zbunjena i sa dozom treme otisla sam na razgovor i zamislite dobila šansu a danas čitate moje redove.Moj komadić neba je fantastičan! Pobrinite se za svoj.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.