Dnevnik jedne Ane

• Moj takozvani život ne bi imao blještave trenutke da nije mojih famoznih prijatelja. To su oni retki dražesni ljudi koji zaslužuju statuu bronzanog momka na polici ili zlatni pehar u rukama. Oni duvaju u naša jedra, dlanovima bodre, afirmacijama uzdižu a oči im sijaju kada uspemo. I sama imam baš takve prijateljice uz koje sam odrastala, na greškama učila, praštala .One su moji organski antidepresivi, drago kamenje vrednije od Pandore i najsladji začin života. Prijateljstvo apriori nije umna kategorija, jer da jeste ne bi se družili pesnik i majstor, nepismeni i erudite, nobelovci i boemi. Serija „Sex i grad“ mi je približila pojam prijateljstva ali film „Dovidjenja“ me je pomerio, ekranizovana bliskost u video formi. U pravom prijateljstvu, očito nema nema vaganja, odmeravanja, kočnica, predrasuda, sujete i ostalih demona. Moje prvo knjiško znanje o fenomenu prijatelja podstakao je Sent Egziperi i čuvena alegorija o prijateljstvu izmedju ruže i malog princa. Na stazi zivota srećemo na hiljade ljudi, ali samo neki, odabrani postaju pravi, oni NAŠI i mi NJIHOVI. Prijatelji novijeg datuma upućeni su obično u neke epizode našeg života, dok oni iz detinjstva prate ceo naš serijal. Taoci su mamurluka posle punoletstva I euforije brucoških dana, kvasili smo im ramena zbog ljubavnih nedaća. Šarmantni Duško Radović je primetio „Prijateljstvo ima tri motiva: prijatno, dobro, korisno. Zato ima i tri vrste prijateljstva: iz druzeljublja, iz dobroljublja i iz koristoljublja."Danas su prava prijateljstva retka a na sceni su najvise on iz trece kategorije-koristoljublja, koja mi liče na 'Banku usluga'. Funkcionišu

Ljubav je poslednji modni krik rekli bi modni sladokusci , final touch jedne epohe, prstohvat ludosti na reveru. Možda je ljubav slepa, ali ljubavnici gube glavu sa stilom, šljokicama i čipkastim dekolteom. Ljubav i moda su isprepletani čarobnim nitima, jer bez nje crvena haljina bi bila samo jedna u nizu. Zakoračite u čaroliju Ljubavi, jer ona je uvek u Modi.

Neverovatno je da sa bliskim prijateljicama pričamo o svemu,dane,sate,kafe posvećujemo koječemu ali ne i o neostvarenim snovima.Zbog toga ne znam šta druge devojke misle,sanjaju,šta im dirne srca i greje dlanove kada ih protrljaju i kažu Daj Bože.Plašila sam sesnova i sama priznajem.Pogotovo onih od kojih mi srce zaigra.Bili su visoki neboderi a ja malena.Želela sam da pišem za časopis ,to je nešto što me oduvek činilo srećnom,imala sam donekle i potkrepljenje u vidu objavljenih ljubavnih priča,pisama,tekstova .No uvek bi me podsvest blokirala recima „Ne sad“, „Zašto bi neko čitao tekstove anonimusa?“. A onda jedno kišno popodne mi je bilo poziv za budjenje.U butiku u kome radim potpuno slučajno ušla je pokisla kabanica i ispod nje devojka,plave kose i mokrih obraza.Kao najsjajnija šljokica ušla je u moj prostor i namignula mi,oči u oči sa nekim ko harzmatski zrači i govori.Proćaskale smo o raznim temama, kiša je bila lekovita ,nju spasila od vodenih slapova mene inspirisala.Nepoznata devojka mi je pričala o moći misli,sigurnosti u sebe ,o svom drugu koji je verovao u sebe i svoj cilj, dao je sve da san postane stvarnost.Postao je,sada radi to što voli posao mu je prevazišao i početni san.Bila je to neočekivana adrenalinska inekcija koja mi je data u pravom trenutku,tu na Južnom Bulevaru,jednog popodneva.Na mene je delovala kao Čarobnica iz Oza ,inspirisala me,probudila.Bila je delotvornija od A.D.Mela koji mi godinama sa police namiguje uz reč ’ Budjenje’.Odvažih se ja jednog dana da ostvarim snove jedan po jedan.Prvi na listi bio je pisanje za časopis.Nadahnuta inspiracijom napisala sam simpatičan mail koji se nekome dopao i bila sam pozvana na razgovor.Nadala sam se odgovoru ali ne sa strepnjom već sa verom ovaj put.Zbunjena i sa dozom treme otisla sam na razgovor i zamislite dobila šansu a danas čitate moje redove.Moj komadić neba je fantastičan! Pobrinite se za svoj.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.